Crkveno venčanje

Vencanje u crkvi

Vraćam vas malo unazad. U ’90. godine prošlog veka. Tada sam, kao četvorogodišnja devojčica ispitivala mamu i tatu kako su se upoznali, kada su se venčali i zašto (smeh). Sećam se da smo, dok smo šetali Knez Mihailovom, često pričali o njihovom venčanju. Kad god bi razdvojili ruke, ja bih se vraćala i spajala ih. Mama i tata su zaista delovali kao neki par iz bajke.

Kada sam mamu nekoliko godina kasnije pitala da li su se venčali u crkvi, rekla mi je da nisu. Ne mogu da vam opišem moje razočarenje. Rekla mi je da su se venčali u opštini i potom napravili veliko veselje u Mažestiku na Obilićevom vencu. Razmišljala sam. Fotografija sa venčanja se sećam, ali samo iz opštine i hotela. Crkve nigde nije bilo. Ne znam zašto, ali osetila sam se izdano.

Oduvek sam zamišljala da bi se tako divan i bajkovit par, kao što su bili moja mama i tata, venčao u crkvi. Na moju žalost, to je bilo neko drugačije vreme, i nije bilo uslova za crkveno venčanje.

Ja sam od tada veoma emotivna kada vidim da se neki par venčava u crkvi. Pravoslavne sam vere, verujem u Boga, i mislim da je taj čin nešto van naše svesti, uzvišen. Smatram da bi svaki par koji se iskreno voli i iskreno veruje u svoju ljubav trebalo da se venča u crkvi.

Naravno, uz sve to ide mnoštvo običaja i peripetija, ali sve je to vredno truda. Kako kažu sveštena lica, suština Svete tajne braka nije u svadbenom veselju već, pre svega, u jednom ozbiljnom pristupu svetinji bračne zajednice, koja je temelj i osnova porodice, a time i crkve i države. U vezi sa ovom svetom tajnom, venčanjem i svadbom, postoje stvari koje su bitne ze crkvu, pravoslavnu veru i njeno učenje. Ovde su važnа dva momenta: predbračni ispit i venčanje u crkvi.

Obicaji u crkvenom vencanju
Foto tajna

Obaveze pre venčanja u crkvi

Mladenci i kumovi obavezno moraju biti kršteni pre venčanja u crkvi i moraju doneti krštenicu iz svoje parohije. Pre venčanja svešteniku se daje na uvid i važeća lična karta ili pasoš mladenaca i kumova, kao i potvrda o izvršenom predbračnom ispitu. Predbračni ispit se obavlja kod mladinog parohijalnog sveštenika u prisustvu dva svedoka, najmanje šest nedelja pre crkvenog venčanja.

Sveštenik će tokom tri liturgije pre venčanja oglasiti želju mladenaca za venčanjem. Kumovi ili mladenci sa svojim porodicama treba da pripreme za venčanje velike sveće koje se kupuju u crkvi, burme, belo srpsko platno, crno vino i pehar. Evo gde možete naći prelepo ručno veženo platno za crkveno venčanje.

Mladoženja na dan venčanja ne sme da ima manje od šesnaest, a mlada manje od četrnaest godina. Mladenci ne smeju biti u krvnom srodstvu i ne smeju imati više od tri prethodna braka.

Venčanje

Na dan venčanja ili svadbe, u našem narodu je vezan običaj svadbenog pira i veselja, ali obzirom na veliku svetinju braka, ovom se događaju i danu mora dati potrebna ozbiljnost i hrišćansko pravoslavno obeležje.

Kod pravih srpskih hrišćanskih domaćina, svečana sala, neka druga prostorija, gde se obavlja svadbeno veselje, ukrašena je pravoslavnim simbolima i srpskim znamenjima. U čelu stoji ikona krsne slave toga doma, i kandilo, ili ikona Hrista ili Bogorodice, a može i ikona Svetoga Save. Levo i desno srpska trobojka sa krstom i zlatnim ocilima. Ikona i znamenja opominju na ozbiljnost i pristojnost.

Venčanje je vid molitve koju obavlja sveštenik u Crkvi, u kojoj se sjedinjuju dve duše za ceo život. Sveta tajna braka je molitveni čin u kojem učestvuju, pored sveštenika, mladenci i njihovi kumovi.

Svatovi za to vreme mirno posmatraju čin venčanja, a nakon toga čestitaju. Crkveno venčanje nije obavezno u Srbiji, ali je uobičajeno i većina mladenaca ga organizuje pored građanskog venčanja.

Izvođenje i običaji

Crkveno venčanje se praktikuje isključivo u danima kada nije post. Takođe, venčanja se ne prave sredom i petkom, koji su takođe posni dani. Venčanje bi trebalo da se obavi u crkvi kojoj mladenci, tačnije mladoženja pripada po mestu življenja, ali to nije obavezno. Mladenci mogu da izaberu crkvu ili manastir po svom izboru gde žele da se obavi čin venčanja.

U tom slučaju treba da prethodno dogovore dolazak svog parohijalnog sveštenika u drugu crkvu. U retkim prilikama, u slučaju teže bolesti nekog od mladenaca, čin venčanja može da se obavi i u domu, ali za to mora prethodno episkop da da odobrenje.

Venčanje se simbolično obavlja u toku pre podneva dok sunce raste. Običaj je da mlada bude prekrivena velom do momenta prvog poljupca, a za vreme ceremonije u crkvi treba ramena da joj budu pokrivena. Mladenci i kumovi u jednom momentu staju ispred oltara i vrši se čin prstenovanja.

Šta simbolizuju burme

Burme se prethodno nalaze kod kuma i mladenci jedno drugom stavljaju burmu na domali prst, koja se ne skida do kraja života. Savršen krug burme simbolizuje vernost i tu je da podseti mladence na zavet koji su dali. Nakon toga mladenci i kumovi staju sa sveštenikom u centralni deo crkve na kome se obavlja sveti čin venčanja.

Pristajanjem na brak, uz smbolično vezivanje ruku, ispijanjem vina iz zajedničke čaše, mladenci postaju muž i žena. Na kraju venčanja sveštenik blagoslovi volju mladenaca.

Crkveno venčanje je izrazito svečano. Za vreme venčanja treba da bude stroga tišina, ali u nekim crkvama je moguće angažovati i crkveni hor koji peva pored sveštenika. Svi koji su imali priliku to da dožive kažu da pesma hora daje posebno uzvišenu atmosferu.

Po izlasku iz crkve, svečanoj atmosferi može doprineti i harfa ili gudački kvartet koji će dodatno dočarati romantičnu i ljubavnu atmosferu. Tu nastaje onaj momenat ježenja.

Veselje se nastavlja u restoranu

Da bi cela svadba protekla u istom svečanom duhu kao i crkveno venčanje, mladenci treba pažljivo da odaberu restoran u kome će se slavlje nastaviti. Sala u kojoj se odvija svadba treba da bude dovoljno velika da svi gosti mogu komotno da sede i da još ostane dovoljno mesta za plesni podijum.

Kada se ceo proces završi, i odete sa svojom ljubavi na spavanje, pogledate ga/je u oči, rećićete da je sve vredelo i da vam je to bio jedan od najlepših dana u životu.